Deficit kolagena se mora nadoknaditi da bi se očuvalo zdravlje organizma.
Naziv kolagen potiče grčke reči “kole” (to znači lepak)
Od ukupnog broja belančevina u organizmu na kolagen otpada više od 40%. Kolagen je prisutan u svim tkivima i organima (koža, kosa, nokti, hrskavice, ligamenti, oči, mišići, krvni sudovi...).
Funkcija kolagena u organizmu
Njegova funkcija u ljudskom organizmu je gradivna. Kolagen daje strukturnu stabilnost i elastičnost tkivima. Kolika je strukturna jačina, naročito kolagena tip-I, govori podatak da su vlakna kolagena nekoliko puta jača od vlakana čelika za istu gramažu. Vlakna kolagena su naročito otporna na rastezanje pa se tako i prilikom najvećeg opterećenja produže samo za 5%.
Bez kolagena bi pucale kosti, mišići ne bi mogli da se kontrahuju, krvni sudovi ne bi mogli da donesu kiseonik i hranljive materije do organa...
Kako nastaje kolagen
Kolagen u ljudskom organizmu prirodno nastaje u cisternama granularnog endoplazmatičnog retikuluma kao prokolagen koji je izgrađen od tri (3) peptidna lanca koji prelamaju ravan polarizacione svetlosti u levo. Ovi lanci su suprotno uvijeni, prelamaju ravan polarizacione svetlosti u desno, i stabilizovani vodoničnim vezama koje imaju slobodne krajeve.
Kada se dejstvom enzima, u organizmu, uklone krajevi dobija se tropokolagen. U međućelijskom prostoru jedinice tropokolagena se spontano udružju u izdužena vlakna kolagena. Kolagena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa za koje se kasnije vezuju druge komponente kao što su: elastin, proteoglikani...
Struktura kolagena
Kolagen je molekul dužine 300 nanometara (nm) i prečnika 1,5 nanometara (nm).
U strukturi kolagenskog lanca učestvuje oko 1000 aminokiselina. Tipične aminokiseline za kolagen su: glicin, prolin, hidroksiprolin i hidroksilizin.
Glicin je esencijalna aminokiselina i kao takva ne može se sintetisati u ljudskom organizmu pa se mora unositi ishranom. Ove aminokiseline su hidrofine pa su ključne u sprečavanju gubitka vode u tkivima.
Postoji 28 tipova kolagena koji su opisani u literaturi. Najzastupljeniji je kolagen Tip I koji čini osnovna vlakna vezivnog tkiva. Takođe su česti kolagen Tip II, III i IV.
Kolagen se u organizmu neprestano obnavlja i odumire. Međutim, vremenom se taj proces u organizmu usporava, nastaje deficitit kolagena, a kao rezultat toga se javljaju vidljivi znaci starenja kao i veliki broj obolenja.
Najnovija naučna istraživanja dokazuju da se prema količini kolagena u organizmu može tačno utvrditi starost organizma.
Deficit kolagena
Na deficit kolagena pored fizioločkog starenja utiču još i jednolična i nedovoljna ishrana, inhibicija sinteze neesencijalnih aminokiselina, težak i naporan fizički rad, jednolični pokreti u procesu rada, intenzivni treninzi, povrede...
