Manjak kolagena se mora nadoknaditi da bi se očuvalo zdravlje organizma.
Naziv kolagen potječe od grčke riječi “kole” (što znači ljepilo)
Od ukupnog broja bjelančevina u organizmu na kolagen otpada više od 40%. Kolagen je prisutan u svim tkivima i organima (koža, kosa, nokti, hrskavice, ligamenti, oči, mišići, krvne žile...).
Funkcija kolagena u organizmu
Njegova funkcija u ljudskom organizmu je gradivna. Kolagen daje strukturnu stabilnost i elastičnost tkivima. Kolika je strukturna jačina, naročito kolagena tip-I, govori podatak da su vlakna kolagena nekoliko puta jača od vlakana čelika za istu gramažu. Vlakna kolagena su naročito otporna na rastezanje pa se tako i prilikom najvećeg opterećenja produlje samo za 5%.
Bez kolagena bi pucale kosti, mišići se ne bi mogli skupljati, krvne žile, ne bi mogle donijeti kisik i hranljive materije do organa...
Kako nastaje kolagen
Kolagen u ljudskom organizmu prirodno nastaje u cisternama granularnog endoplazmatičnog retikuluma kao prokolagen koji je izgrađen od tri (3) peptidna lanca koji prelamaju ravan polarizacione svjetlosti u lijevo. Ovi lanci su suprotno uvijeni, prelamaju ravan polarizacione svijetlosti u desno, i stabilizirani vodoničnim vezama koje imaju slobodne krajeve.
Kada se djelovanjem enzima, u organizmu, uklone krajevi dobije se tropokolagen. U međustaničnom prostoru jedinice tropokolagena se spontano udružuju u izdužena vlakna kolagena. Kolagena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa za koje se kasnije vezuju druge komponente kao što su: elastin, proteoglikani...
Struktura kolagena
Kolagen je molekula dužine 300 nanometara (nm) I promjera 1,5 nanometara (nm).
U strukturi kolagenskog lanca učestvuje oko 1000 aminokiselina. Tipične aminokiseline za kolagen su: glicin, prolin, hidroksiprolin i hidroksilizin.
Glicin je esencijalna aminokiselina i kao takva ne može se sintetizirati u ljudskom organizmu pa se mora unositi ishranom. Ove aminokiseline su hidrofine pa su ključne u spriječavanju gubitka vode u tkivima.
Postoji 28 tipova kolagena koji su opisani u literaturi. Najzastupljeniji je kolagen Tip I koji čini osnovna vlakna vezivnog tkiva. Takođe su česti kolagen Tip II, III i IV.
Kolagen se u organizmu neprestano obnavlja i odumire. Međutim, vremenom se taj proces u organizmu usporava, nastaje manjak kolagena, a kao rezultat toga se javljaju vidljivi znaci starenja kao i veliki broj oboljenja.
Najnovija naučna istraživanja dokazuju da se prema količini kolagena u organizmu može točno utvrditi starost organizma.
Manjak kolagena
Na manjak kolagena pored fizioločkog starenja utječu još i jednolična i nedovoljna ishrana, inhibicija sinteze neesencijalnih aminokiselina, težak i naporan fizički rad, jednolični pokreti u procesu rada, intenzivni treninzi, povrede...
