Vitamin B1 - antiberiberi vitamin, tiamin ili aneurin
Nedostatak ovog vitamina je poznat kao bolest Beri-Beri. Ova bolest se javlja u tri oblika: nervni, srčani i edemski.
Vitamin B1 učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata ali i ener-getskom metabolizmu u celini. On igra važnu ulogu u procesu prenošenja impulsa sa nervnih završetaka na mišiće, reguliše promet vode i tonus glatkih mišića digestivnog trakta. Neop-hodan je za funkciju centralnog nervnog sistema, srca...
Vitamin B2 - laktoflavin ili riboflavin.
Kao aktivna komponenta flavin-enzima koji učestvuju u tran-sportu vodonika odnosno elektrona. Vitamin B2 igra važnu ulogu u biološkim oksidacijama (Krebsov ciklus, oksidacija masnih kiselina, oksidacija purina). Mnogi flavin-enzimi su ugrađeni u ćelijske strukture i učestvuju u procesima sinteze u ćelijama. Njegov visok sadržaj u mrežnjači govori o značajnoj ulozi u fotohemijskim procesima u oku. Ovi enzimi su značajni za formiranje krvnih ćelijskih komponenti, za proces rasta, funkciju nervnog sistema.
Vitamin B3 - Antipelagrički ili PP-vitamin, niacinamid
Kod ljudi deficit ovog vitamina dovodi do specifičnih promena koje se kao oboljenje nazivaju Pelagra. Promene kod Pelagre ispoljavaju se u obliku sindroma nazvanog “D-trijas” - derma-titis, diareja, demencija.
Niacin (nikotinska kiselina) uzet hranom pretvara se u organizmu u niacinamid koji predstavlja fiziološi aktivan oblik vitamina B3. Niacinamid je sastavni deo dva koenzima: NAD i NADP koji učestvuju u oksido-redukcionim procesima (metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina) u ćelijama gde prenose vodonik i elektrone. Vitamin B3 je bitan za sintezu seksualnih hormona (estrogena, progesterona, testosterona), kortizola, tiroksina i insulina. Kod artritisa vitamin B3 uspeva da brzo normalizuje povišenu sedimentaciju.
Niacin spada u grupu promotora rasta. On vraća negativni naboj eritrocitima što omogućava lakši protok krvi a samim tim i prenos kiseonika i bolju ishranu tkiva.
Niacin, takođe, oslobađa histamin, heparin i bradikinin u krvotok pa u slučaju stvaranja fibrinskog tromba aktivira fibrinolitički sistem. Niacin snižava holesterol i trigliceride.
Vitamin B5 - pantotenska kiselina
Nedostatak ovog vitamina kod ljudi izaziva oštećenje mrežnjače oka, atrofiju n.optikusa, dermatitis i stomatitis, osećaj bola i pečenja u stopalima.
Pantotenska kiselina je sastojak koenzima A (CoA) i kao takva igra centralnu ulogu u metabolizmu: UH, masti i belančevina.
Vitamin B6 - Piridoksin
Vitamin B6 je vezan za čitav niz enzimskih sistema koji učestvuju u procesu transaminacije (pretvaranje jedne aminokiseline u drugu i sintezi neesencijalnih aminokiselina), u procesima oksidacione dezaminacije, dekarboksilacije, u sinte-zi adrenalina, nordadrenalina, serotonina (hormon sreće), histamina i tiramina, kao i u aktivnom transportu aminokiselina kroz ćelijsku membranu. Vitamin B6 je potreban za usvajanje vitamina B12.
Reumatoidni artritis je povezan sa niskim nivoom vitamina B6 u organizmu. Neka istraživanja pokazuju da vitamin B6 može da ublaži simptome PMS-a.
Vitamin B12 - cijanokobalamin
Avitaminoza B12 naziva se Perniciozna anemija koja kod ljudi ne nastaje zbog deficita vitamina, nego zbog nemogućnosti njegove resorpcije usled nedostatka Castleovog unutrašnjeg faktora (luči ga pilorusni deo sluzokože). Ovoj bolesti obično prethodi dugotrajni hronični gastritis ili se obolenje javlja zbog uklanjanja pilorusnog dela želuca. Ono se manifestuje sa dramatičnim smanjenjem broja eritrocita. U težim slučajevima javljaju se degenerativne promene u kičmenoj moždini.
Vitamin B12 ima značajnu fiziološku ulogu u organizmu kao učesnik u brojnim metabolitičkim procesima. Učestvuje u sintezi dezoksiriboze i nukleozida timidina, redukuje cistein, glutation i dr... Na taj način omogućava sintezu aminokiselina (serin, metionin) kao i sintezu nukleinskih kiselina i proteina. Za sazrevanje eritrocita zajedno sa folnom kiselinom ima poseban značaj.
Folna kiselina - Pteroil-glutaminska kiselina
Nedostatak folne kiseline može da se javi kod dugotrajne upotrebe sulfanilamida i drugih antibiotika koji inhibiraju raz-voj crevne flore ili pri dugotrajnoj upali (katar) creva koja je praćena diareom.
Metabolizam folne kiseline je veoma značajan. Ona se u organizmu redukuje u folinsku kiselinu- aktivni metabolički oblik koji ulazi u sastav više koenzima. Folinska kiselina ima centralnu ulogu u metabolizmu slobodnih radikala. Učestvujući u sintezi purinskih baza. Folinska kiselina je neophodna za sintezu nukleinskih kiselina, a time i belančevina, pa prema tome i za razmnožavanje ćelija.
Vitamin C - Askorbinska kiselina
Nedostatak vitamina C kod odraslih osoba uzok je bolesti pod nazivom Skorbut. Za ovo oboljenje je karakterističan otok des-ni sa krvarenjem, klaćenjem i ispadanjem zuba, krvarenjem u koži (naročito potkolenice), krajnja slabost i iscrpljenost organizma, smanjena funkcija kore nadbubrežne žlezde i smanjena otpornost prema infekcijama. Nedostatak ovog vitamina kod novorođenčadi se naziva Moller-Barlowljeva bolest. Ovde takođe preovlađuje krvarenje iz desni, degeneratine promene u zubnim pupoljcima, krvarenje u mišićima i zglobovima naročito is-pod periosta (koštane ovojnice). nazivom Skorbut. Za ovo oboljenje je karakterističan otok desni sa krvarenjem, klaćenjem i ispadanjem zuba, krvarenjem u koži (naročito potkolenice), krajnja slabost i iscrpljenost organizma, smanjena funkcija kore nadbubrežne žlezde i smanjena otpornost prema infekcijama. Nedostatak ovog vitamina kod novorođenčadi se naziva Moller-Barlowljeva bolest. Ovde takođe preovlađuje krvarenje iz desni, degeneratine promene u zubnim pupoljcima, krvarenje u mišićima i zglobovima naročito ispod periosta (koštane ovojnice).
Kao redoks-sistem vitamin C učestvuje u svim procesima u kojima atom vodonika prima elektron sa molekulskog kiseonika. Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena i glikoproteina i na taj način utiče na razvoj hrskavice, kostiju, zuba ali i procese rasta u celini. On utiče na ugradnju gvožđa u feritin jetre i skladištenje gvožđa u slezini. Kako se vitamin C lako oksidiše on ima i antioksidaciono dejstvo tj. Može da zaštiti druga jedinjenja od oksidacije.
Vitamin H - Biotin
Dugotrajno lečenje antibioticima i sulfonamidskim preparatima može da dovede do avitaminoze usled inhibicije bakterijske flore u digestivnom traktu. Ova avitaminoza može da nastane i uzimanjem velike količine termički neobrađenih belanaca kokošijeg jaja u kojima se nalazi belančevina vidin. Znaci avitaminoze su: dermatitis, gubitak apetita, osećaj umora, bol u mišićima, sanjivost, osećaj straha i halucinacija.
Biotin je koenzim većeg broja enzimskih sistema. Zajedno sa njegovim derivatom karboksibiotinom omogućava procese ugradnje CO2 (karboksilacija) u razna organska jedinjenja. Biotin učestvuje i u sintezi asparginske kiseline, citrulina, masnih kiselina i dr.
Vitamin A - Antikseroftalmički vitamin ili akseroftol
Prvi znak deficita vitamina A je noćno ili kokošije slepilo. Kod većeg i dugotrajnijeg deficita dolazi do opštih promena na epitelu (prestanak lučenja suza, isušivanje oka, gnojni procesi (ulceracije), omekšavanja rožnjače...). Degenerativne promene su česte i na disajnim organima i organima za varenje. Deskvamacija (ljuštenje površinskog sloja epitela) u bešici, žučnim putevima i pljuvačnim žlezdama često postaju jezgro oko kojeg se, u tim organima, formiraju kalkuloze (kamen).
Vitamin A je neophodan za mnoge važne procese u organizmu. Na prvom mestu on je veoma snažan antioksidant. Veoma je bitan za rast i razvoj epitelnog tkiva, zaštitu ćelijskih membra-na. Neophodan je za stvaranje kolagena, ima zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija, važan je za vid i adaptaciju oka na sumrak, za održavanje menstrualnog ciklusa, za okoštavanje i formiranje zuba, za normalno funkcionisanje žlezda, organa za varenje i jetre. Sprečava bujanje tkiva. Kod osoba sa atero-sklerozom snižava nivo holesterola.
Vitamin D - Antirahitični vitamin ili kalciferol
Danas je poznato desetak sterinskih derivata koji imaju dejstvo slično antirahitičnom faktoru koji je Mc Collum otkrio u ulju jetre bakalara i nazvao ga vitaminom D. Od pomenutih steroida najvažniji su D2 i D3. Ergosterol (nalazi se u zelenim biljkama) se pod uticajem sunčeve svetlosti ili kvarcnom lampom transformiše u vitamin D2, dok iz rokoholesterola pod dejstvom sunčeve svetlosti u telu se stvara vitamin D3.
Od nedostatka ovog vitamina najčešće obolevaju odojčad. Nedostatak kod njih prouzrokuje demineralizaciju kostiju koja se manifestuje kao rahitis. Kod odraslih se ovo oboljenje naziva osteomalacija.
Primarna uloga Vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u krvnoj plazmi. On takođe utiče na propustljivost ćelija crevne sluzokože za kalcijum.
Vitamin E - Antisterilitetni vitamin ili tokoferol
Hipovitaminoza može nastati kod smanjene apsorpcije masti, lučenja žuči... Simptomi nedostatka vitamina E su: slabost mišića, gubitak mišićne mase, problemi sa vidom.
Vitamin E je jedan od najboljih antioksidanata koji štiti ćelije od dejstva slobodnih radikala, čime sprečava procese preranog starenja organizma i razvoj kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Iako je ovaj vitamin nazvan antisterilitetni, izgleda da njegova aktivnost nije vezana za reprodukciju već za integritet mišićnog i drugih sistema.
Vitamin K - Antihemoragični ili filoksinon
Nedostatak ovog vitamina dovodi do produženja vremena koagulacije krvi, anemije i krvarenja u mnogim telesnim tkivima. Krvarenje može nastati spontano ili pri najmanjim povredama (traume).
Za resorpciju vitamina K potrebno je prisustvo žučnih kiselina. Resorbovani vitamin dolazi u jetru za koju je vezana njegova fiziološka uloga. U jetri se za razliku od ostalih vitamina ras-tvorljivih u mastima (liposolubilni) ne deponuje, pa se svakodnevno mora obezbeđivati njegova fiziološka koncentracija u organizmu (slično kao kod vitamina rastvorljivih u vodi).
Fiziološko dejstvo vitamina K je povezano sa koagulacijom krvi. On je preko potreban za sintezu belančevina koje učestvuju u procesu koagulacije krvi.
