Zglob kolena (articulatio genus) je jedan od najsloženijih zglobova u našem telu. Obezbeđuje velik broj pokreta (ispružanje, savijanje, rotacije i sl.), istovremeno prenoseći težinu tela ka tlu.
Čine ga tri kosti:
- butna / femur /,
- potkolenična / tibia /,
- čašica / patella /.
Kosti su obuhvaćene zglobnom kapsulom koja ih povezuje u celinu. Ove kosti su dodatno povezane ligamentima i tetivama okolnih mišića. Svi zajedno štite zglob i omogućuju mu pokretljivost. Hrskavice koje oblažu unutrašnji deo koštanih površina – tj. samih zglobnih površina, služe da apsorbuju traume – udarce tokom pokreta. Meniskusi služe potpunijoj apsorpciji udaraca i zaštiti kolena u celini.
Četiri su ključna ligamenta kolena koji obezbeđuju funkcionisanje kolena:
- dva kolateralna ligamenta ( lig. collaterale laterale / LCL / i lig. collaterale mediale / MCL / ) kao i
- prednji i zadnji ukršteni ligament ( lig. cruciatum anterior / LCA / i lig. cruciatum posterior / LCP /).
Kolateralni ligamenti se nalaze sa strane kolenskog zgloba, dok se ukršteni ligamenti nalaze unutar same zglobne šupljine i imaju zadatak da direktno povežu zglobne površine butne kosti i cevanice.
Nagla promena smera pri trčanju, usporavanje, doskok i slično često imaju za posledicu kidanje ( rupturu ) prednjeg ukrštenog ligamenta. Ova povreda ( lesio ) može biti parcijalna – delimična ili potpuna.
Često je povreda jednog ligamenta udružena sa povredama drugih delova kolena tj. drugih ligamenata ili same zglobne kapsule ili meniskusa ili hrskavice. Pri povređivanju ligamenta se može čuti zvuk koji podseća na lomljenje štapića.
Simptomi povrede kolena
Najčešći simptomi povrede kolena su:
- BOL – javlja se pri određenim pokretima i sa jasnom lokalizacijom.
- OTOK – koji može biti dvojak.
- Prvi je zbog izliva krvi u zglobu ( hemartros ), a
- drugi zbog upale zglobne kapsule ( sinovitis ). Hematomi se javljaju par sati nakon povrede i znak su ozbiljnije povrede anatomskih struktura zgloba.
- NESTABILNOST KOLENA – ukazuje na prekid kolenskih ligamenata. Može biti i znak izražene slabosti ( hipotrofija ) mišića prednje lože a javlja se i kod iščašenja čašice. Zbog tog se nestabilnost kolena ne sme uzeti kao apsolutni znak oštećenja ligamenta.
- BLOKADA POKRETA – predstavlja nemogućnost dobijanja punog obima pokreta u kolenskom zglobu. Najčešći uzrok ovog simptoma je povreda meniskusa ili prisustvo slobodnog tela u kolenu ( posledica ranije povrede tj deo koštanog ili hrskavičavog tkiva ) ili Bekerova cista i slično.
- KREPITACIJE – su zvučni fenomeni koji se javljaju pri pokretima u kolenskom zglobu. Mogu biti bezazlene prirode ali mogu biti i znak ozbiljnog problema unutar kolena.
Dijagnoza
Zbog svega navedenog, pregled lekara je prvo što kod povrede kolena mora da se uradi. Pri postavljanju dijagnoze prvo se fizikalnim pregledom dijagnostikuju otoci i njihov uzrok, potom se primenjuju testovi stabilnosti kolena ( Lahmanov test, test prednje fioke, pivot shift test ). Naravno ako je bol previše intenzivan i izliv krvi u koleno previše velik ovi testovi se ne primenjuju.
Potom se preporučuje Ehosonografija kolena ili MR ( magnetna rezonansa ) kao moguće dijagnostičke procedure. U slučaju različitih tumačenja nalaza dobijenih ovim pretragama preporučuje se artroskopija. To je hirurška metoda kojom se u lokalnoj anesteziji uvodi u zglobnu šupljinu mikroskop putem koga se tačno pogledaju svi elementi kolena.
Najčešće se povrede ligamenata dele po težini na tri stepena:
- istegnuća,
- parcijalne rupture i
- kompletna ruptura ligamenta.
Koji tip i koji stepen povrede je u pitanju – na ova pitanja je najbolje da vam odgovore da nadležni lekar na osnovu pregleda. Najčešće greške se prave kad dijagnozu povrede postavlja terapeut u klubu (uz sve poštovanje nečijeg iskustva) ili samouki vidari i "kostolomci".
Lječenje povreda kolena
Suštinski lečenje povreda kolena, u našem primeru, prednjeg ukrštenog ligamenta – LCA se svodi na dve mogućnosti: konzervativno lečenje i hirurški zahvat.
Kod potpune rupture je hirurško lečenje primarno i u što kraćem vremenskom periodu od dana povređivanja potrebno ga je sprovesti. Nakon toga pacijent se upućuje na rehabilitaciju. Period rehabilitacije traje između 6 i 9 meseci, u retkim slučajevima do godinu dana. Najozbiljniji problem sportistima predstavlja mišićno-tetivna atrofija kao posledica postoperativne imobilizacije (1 do 6 nedelja od operacije) nakon operacije.
U konzervativnom postupku se preporučuje princip RICE ( rest, ice, compression, elevation ) tj. odmor, hlađenje, kompresija, podizanje povređenog ekstremiteta uz često primenjivanu imobilizaciju.
Konzervativna (fizikalna) terapija, može u stanjima kad nije došlo do potpune rupture ligamenta, samim tim nije bilo potrebno operisati pacijenta, da obezbedi povratak sportiste na teren za 6 do 12 nedelja.
Iskustvo nas uči da suplementi (kao što je Geladrink Perpetuum), uz iskusan tim terapeuta na čijem je čelu fizijatar, mogu ovaj period učiniti mnogo kraćim.
Autor: dr. Siniša Berić,
spec. fizijatar
