Naravno da je naša reakcija negiranje problema, nije to ništa, pa nas ništa ne boli i itd.. U tom trenutku nismo ni svesni da se nalazimo u prvoj fazi bolesti koja se naziva GIHT (latinski – Arthritis urica, engleski Gout, nemački Gicht, a u nekim našim krajevima je poznat pod nazivom Ulog odnosno Ulozi).
Akutna faza ovog oboljenja počinje najčešće u obliku bola u korenskom zglobu palca stopala (poznato i pod grčkim nazivom podagra). Uz jak bol prisutni su i ostali znaci upale: crvenilo, otok, povišena lokalna temperatura i otežana funkcija zgloba. Tada se zabrinemo i postavimo pitanje šta nas je to napalo ?
Šta je giht?
Giht je reumatsko oboljenje koje napada zglobove, u nešto manjem obimu zglobne ovojnice i mekotkivne strukture oko samog zgloba. Patofiziološki posmatrano kod ovog oboljenja dolazi do poremećaja metabolizma purina i stvaraju se veće količine mokraćne kiseline (HU – hiperuricemija).
Ti kristali natrijumovog urata se uglavnom talože u leukocite, a u manjoj meri u zglobnoj hrskavici i u sinovijalnoj ovojnici zglobne kapsule. Bolest se češće javlja kod muškaraca u starijoj životnoj dobi. Kod povećanja mokraćne kiseline u krvi u većem obimu, gde se hiperuricemija kreće od 403 umol/L ili 6,8 mg/dL i naviše, može doći do nakupljanja kristala natrijumovog urata i u vanzglobnim strukturama (okolozglobnim mekim tkivima).
Pri tom, tada govorimo o tofusu na laktovima, vrhovima ušnih školjki te pripojima tetiva (tendinitis) i u tetivnim ovojnicama (tenosinovitis).
Ova ekstremna povećanja mokraćne kiseline mogu biti posledica genetskih poremećaja, povećanje proizvodnje mokraćne kiseline (primarna HU) ili smanjenog izlučivanja zbog oboljenja bubrega (sekundarna HU) ili poremećaja rada bubrega usled uticaja nekih lekova.
Sa povećanim koncentracijama kristala natrijum urata u krvi povećava se i procenat komplikacija. Najčešća komplikacija je stvaranje uratnih bubrežnih kamenaca i pojava deformiteta na zglobovima. Pothlađivanje pospešuje nastanak akutnog uričnog artritisa. Razlog leži u činjenici da se mokraćna kiselina teže rastapa pri temperaturama nižim od 37 stepeni C. Samim tim njeno nakupljanje tj. taloženje se povećava i ubrzava.
Mnogo je ređa pojava da su upalom (artritis) zahvaćeni mali zglobovi šaka. Kako se to više javlja kod žena, pretpostavka je da su inicirani izlaganjem hladnoći (pranje u ledenoj vodi) šaka u okviru svakodnevnih poslova u domaćinstvu. Nakon toga se akutna faza javlja i kod drugih velikih zglobova te na kraju u starijoj životnoj dobi kod bilo kojih zglobova koji su bili izloženi traumi, osteoartritisima i slično.
Giht - simptomi i dijagnoza
Oboljenje se dosta precizno dijagnostikuje:
- Jak akutan bol u zglobu sa elementima upale (otok, crvenilo, temperatura, ispad funkcije) uz ubrzanu sedimentaciju (SE),
- Povišene vrednosti leukocita,
- Snižene funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 80 umol/L, povišene koncentracije mokračne kiseline u krvi) kao i
- Prisutnost koštanih tofi na RTG snimcima.
Potvrda bolesti se dobije nakon intraartikularne punkcije i mikroskopski verifikovanih kristala natrijum urata.
Kako se liječi giht?
Prvi korak u lečenju je smirivanje upale:
Primenjuju se anelgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Lekovi se primenjuju per os (tablete, praškovi) ili lokalno (gelovi, kreme, sprejevi).
Kod izrazito jakih napada se praktikuje i parenteralna aplikacija (lokalno se daju injekcije) kortikosteroidnih preparata.
Krioterapija je izuzetno korisna (hladni oblozi).
U akutnim stanjima nije korisna primena lekova koji snižavaju nivo mokraćne kiseline – urikostatici, kao i lekovi koji dodatno pospešuju izlučivanje natrijum urata- urikozurici zbog toga što ovi lekovi mogu povećati intenzitet bola. Ovi lekovi su nezaobilazni u lečenju gihta u hroničnoj fazi bolesti.
Želim da naglasim da ovaj tekst nije zamena za lekara. Zbog toga ne navodimo nazive lekova ni njihove doze i način uzimanja. Samo želim da podsetim da ovi lekovi nisu anelgetici i da za smanjenje bola treba uz njih uzimati i/ili analgoantireumatike ili analgetike.
Za sve ostale informacije javite se vašem nadležnom lekaru. Pri tom se mora stalno pratiti funkcija bubrega kroz praćenje kreatinina i klirensa kreatinina koji ne sme biti manji od 60 umol/L. Naravno da je poželjno svakodnevno piti preko 2 L tečnosti (voda) dnevno. Ne preporučuje se kisela voda, alkohol, kofein ili tein.
Dijete koje podrazumevaju manji unos purina su sastavni deo kako lečenja tako i preventive. Najmanje 2x godišnje je neophodno da se javite vašem lekaru kako sa nalazima krvi i urina tako i sa pregledom bubrega, jetre, srca i krvnih sudova.
Poželjno je promeniti i životne navike koje su vas dovele do oboljenja.
- Smanjenje telesne težine,
- izbegavanje stresnih situacija,
- bez alkohola (naglašeno bez piva),
- rekreativno se bar 2 x sedmično baviti nekim sportom uz adekvatno oblačenje i izbegavanje pothlađivanja (promena stila oblačenja, u fokus staviti funkcionalnost a ne estetiku i "svoj stil").
Banjsko-klimatsko lečenje (fizikalne terapije) nije tako uspešno u akutnoj fazi. Mirovanje će mnogo više pomoći. U hroničnoj fazi je fizikalno lečenje uz dijete i umerenu fizičku aktivnost apsolutna preporuka. Mnogo je onih koji će vam sugerisati koju hranu treba izbegavati, koja se hrana preporučuje, koji su lekovi dobri a koji ne. O ovim temama ćete u bilo kojoj medicinskoj ustanovi, koja se bavi gihtom dobiti mnogo potpunije podatke, nego što bih mogao u ovom tekstu da podelim sa vama.
Napomenuću samo značaj korišćenja suplemenata tipa Geladrink FORTE za regeneraciju zglobnih hrskavica koje propadaju kod ovog oboljenja.
Najbolji savjet koji vam mogu uputiti je da verujete stručnosti lekara koji vas leči, da budete uporni u lečenju i da promenite vaše dosadašnje životne navike. One su vas dovele do bolesti. Zašto mislite da neko ima čarobni štapić koji će vam pomoći i rešiti vas problema, a da vi pri tom ne želite da se odreknete ni jedne navike ili zadovoljstva ?
Autor: dr. Siniša Berić,
specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
