Postoje dve vrste meniskusa:
- Spoljašnji meniscus (meniscus lateralis) koji je skoro kružnog oblika,
- Unutrašnji meniskus (meniscus medialis) koji je polukružnog oblika.
Plitke i skoro ravne zglobne površine na bazi gornjeg okrajka golenjače, ne odgovaraju ispupčenim zglobnim površinama na kondilima donjeg okrajka butne kosti. Zbog toga-da bi se ostvarila skladnostnavedenih zglobnih površina, između njih se nalaze umetnuti meniskusi-kao svojevrsni amortizeri kolena.
Spoljašnja ivica meniskusa je zadebljana i konveksna upolje-vezana za zglobnu čauru, dok se prema sredini zgloba meniskus stanjuje i oblikuje tanak slobodni rub.
Periferni deo oba meniskusa je vezan venačnim vezama za gornju površinu golenjače.
Unutrašnja strana meniskusa je konkavna i prati liniju kondila butne kosti.
Prednja i zadnja strana svakog meniskusa obrazuju prednji rog(cornu anterior), odnosno zadnji rog (cornu posterior) - koji su vezani uz kondile butne kosti prednjom i zadnjom meniskofemoralnom vezom (lig. meniscofemorale anterius-Humphrey et posterius-Wrisbergii).
KIDANJE (RUPTURA) MENISKUSA
Do povrede meniskusa kolena kod sportista najčešće dolazi indirektnom traumom. Zbog anatomskih odnosa unutrašnji meniskus se mnogo češće povređuje od spoljašnjeg. Sila koja deluje na koleno, odnosno na duboka vlakna unutrašnje bočne veze-koja se pripaja na unutrašnji meniskus, može dovesti do njegovog kidanja (rupture). Prekomerna rotacija natkolenice pri blago savijenom (opterećenom) kolenu, kada je tačka oslonca na golenjači (kao u košarci kada se igrač koji je "ukopan u mestu" okreće na desnu ili levu stranu-tražeći saigrača da mu doda loptu), može dovesti do povrede meniskusa.
Razlikuju se najčešće dva oblika rupture:
- Poprečna ruptura meniskusa (poput kljuna od papagaja)
- Uzdužna ruptura meniskusa (poput drške od korpice)
Kod uzdužne rupture najčešće dolazi do odlubljivanja srednjeg dela (dela između prednjeg i zadnjeg roga) tela meniskusa, koji tako odvojen od ostatka meniskusa deluje kao drška na korpici-košarici.
Povreda meniskusa može biti udružena i sa povredama drugih zglobnih veza kolena. Faktori koji utiču na učestalost javljanja ovakvih povreda su:podloga, sportska obuća, oprema uopšte i drugi specifični faktori.
Simptomi povrede meniskusa
Bol, otok, slabost mišića, nemogućnost savijanja i opružanja kolena, nestabilnost.
U zavisnosti od težine povrede bol može da bude u početku blaži i da se sa razvojem zapaljenjske reakcije pojačava, ili kod težih povreda da se odmah javi jak i oštar-probadajući bol.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu dobro uzete anamneze o mehanizmu povrede, kliničnog pregleda i kliničkih specifičnih testova, magnetnom rezonancom, artroskopijom.
Terapija
Terapijski protokol je individualan u zavisnosti od uzrasta pacijenta, težine povrede i nivoa aktivnosti. U osnovi lečenje može da bude neoperativno i operativno (artroskopski).
Kod neoperativnog lečenja polazi se od primene RICE protokola, koji podrazumeva: odmor uz rasteretni oslonac na povređenu nogu, primenu kriomasaža i krioobloga, korišćenje elastične bandaže, elevacija radi smanjenja otoka.
Iz kliničke prakse što se tiče upotrebe medikamenata, dobre rezultate dala je primena Geladrink Fasta (dvanaest kapsula dnevno-6 ujutu i 6 uveče), što će uticati na brže smanjenje zapaljenske reakcije, bolnosti i otoka. Dobre rezultate dala je i njegova kombinacija sa serapeptazom (npr. Serazynom).
Bržem oporavku doprineće i pravovremena primena fizikalnih procedura (IFS, laser, IMP...). Veoma bitna je kinezi terapija, čijom primenom se vraća normalan - pun obim pokreta u kolenu i jača natkolena muskulatura, kao i muskulatura cele noge, uz dobijanje adekvatne stabilnosti. U ovoj fazi neoperativog lečenja mnogo brži oporavak postiže se primenom Geladrink Sport Aktiva (jedna kesica dnevno). Njegovom primenom takođe se pozitivno utiče na prevenciju daljih povreda i na sprečavanje bržeg razvoja degenerativnih procesa na nivou kolena (a što je moguće ako se povreda neadekvatno sanira).
Autor: Dr Nevena Tairović, fizijatar
Pročitajte članak : "Bol u kolenu"
