Nestabilnost glenohumeralnog zgloba

Velika pokretljivost ovog zgloba omogućena je samom "anatomskom arhitekturom"zgloba, tj. obilatom zglobnom čaurom i nesrazmerom između veličine glave nadlakatne kosti i čašice lopatice. Glava nadlakatne kosti je tri puta veća od čašice. Treba da imamo u vidu da su ligamenti, koji su sastavni deo zglobne čaure,glavni stabilizatori ramena. Dodatnu stabilnost ramenu daje labrumglenoida (hrskavičavi rub koji okružuje čašicu lopatice).

Tako da oštećenje glenohumeralnih ligamenata i labruma uzrokuje nestabilnost ramena. Pored ovih statičkih stabilizatora ramena (ligamenti, zglobne površine i sama zglobna čaura), postoje i dinamički stabilizatori. U dinamičke stabilizatore spadaju mišići rotatorne manžetne (supraspinarus, infraspinatus, teresminor i subscapularis), kao i mišići "okretači" lopatice (trapesius, seratusanterior, romboideus major, romboideusminor i levatorscapule). Rotatorna manžetna je tetivno-mišićna ovojnica, koja sa svih strana pokriva i pojačava zglobnu čauru ramenog zgloba.

Najjednostavnije, nestabilnost ramena možemo da definišemo kao poremećaj funkcionisanja ramenog zgloba, kod kojeg je rameni zglob "previše labav".

Rame može biti nestabilno u bilo kom smeru. Najčešća (u 95 %,) je PREDNJA nestabilnost. Tu je glava nadlakatne kosti delimično (kod subluksacija) ili potpuno (kod luksacija) ispred čašice. Osim prednje moguća je i zadnja i donja i višesmerna nestabilnost. Kod ZADNJE nestabilnosti ramena glava nadlakatne kosti je delimično ili potpuno iza čašice. Ova nestabilnost je vrlo retka, ali se najčešće u praksi kasni sa postavljanjem ove dijagnoze. Kada uz DONJU nestabilnost ramena, postoji i prednja ili zadnja ili obe, onda takvu nestabilnost nazivamo VIŠESMERNOM. Kod ove nestabilnosti većina tih pacijenata ima i opštu labavost zglobova.

Nestabilnost može biti različita po tipu subluksacije i luksacije. Luksacije (odnosno iščašenja) nastaju kada sila koja deluje nadvlada snagu mišića i ligamenata ramena i dovede do potpunog razdvajanja zglobnih tela. Ponekad se zglobna tela ne odvoje potpuno, već se delimično razdvoje i nakon toga se zglob vrati u normalan položaj što se naziva subluksacija. Kod subluksacije povećana je pokretljivost glave humerusa u glenoidu. Najčešći mehanizam nastanka je pad na ispruženu ruku ili pri bacanju lopte - što je već znak da je reč o hroničnoj fazi oboljenja. Često se za subluksaciju kaže da je ona samo uvod u luksaciju. Simptomi kod subluksacije su nagli bol i osećaj ispadanja i probadanja u ramenu. Nakon čestih subluksacija pacijenti obično nauče koji pokreti izazivaju "ispadanje" - pa te pokrete izbegavaju. Po uzroku (etiologiji nastanka) nestabilnosti mogu biti traumatske (one su najčešće) i netraumatske (voljne i nevoljne -habitualne, urođene, neuromuskularne). Osobe koje cesto izvode određene pokrete u ramenom zglobu sa vremenom mogu poprilično rastegnuti zglobnu kapsulu, pa su u većem riziku za habitualne subluksacije i luksacije. Treba voditi računa da kod habitualnih subluksacija pacijent "sam sebi vrati rame", kod habitualnih luksacija neophodna je stručna pomoć od strane lekara, da bi se glava humerusa vratila u svoj anatomski položaj. Povrede koje dovode do traumatskeluksacije ili subluksacije obično nastaju padom na ispruženu ruku ili šaku, direktnim padom ili udarcem u rame, ili nasilnim savijanjem ruke preko glave. Ove povrede najčešće se sreću kod džudista, kao i kod svih sportova sa loptom, a usled nepažnje u igri. U kliničkoj slici ovde dominira jak bol, ograničena je pokretljivost ramena, prisutan je otok i krvni podliv (zbog unutrašnjeg krvarenja).

Lečenje luksacija podrazumeva repoziciju (vraćanje glave humerusa u njeno ležište), imobilizaciju od 21 dan, a nakon toga primenu fizikalnih procedura (IMP, laser, IFS, Impulsni UZ, Elektroforeza KJ i novokainom), uz kineziterapijski program vežbi čiji je cilj dobijanje punog obima pokreta nakon skidanja imobilizacije i jačanje snage i izdržljivosti svih mišića ramenog pojasa, kako bi se ojačala stabilnost zgloba i sprečila pojava hronične nestabilnosti do koje može da dođe usled nepotpunog izlečenja.

U  svom dugogodišnjem radu  sa pacijentima koji su dolazili na fizikalnu th  i rehabilitaciju po skidanju imobilizacije, dobre rezultate u oporavku od luksacije i  prevenciji habitualnih luksacija dobijala sam kombinacijom adekvatnih fizikalnih procedura, kineziterapijskih vežbi i primenom Geladrink Fasta i Serazyna, a nakon toga Geladrink SportAktiva, čijom sam primenom  ubrzala oporavak od luksacije, svodeći rizik od pojave ponovne nestabilnosti ramena na minimum.

Luksacija sternoklavikularnog zgloba

Nastaje pri padu na rame. U tom trenutku deluje sila duž osovine ključne kosti, pri čemu se rame pritiska na dole i nazad, a medijalni deo ključne kosti se upre u prvo rebro. Javlja se bol i ograničenost pokreta u ramenu.

U lečenju-rehabilitaciji kod  ovih luksacija dobre rezultate postizala sam primenom IMPa i lasera, u kombinaciji sakineziterapijskim programom vežbi, kao i primenom GeladrinkFasta  i Serazyna u početku, a nakon toga Geladrink SportAktiva.

Luksacija akromioklavikularnog zgloba

Mehanizam ove povrede može biti direktan i indirektan. U praksi se najčešće sreće direktan oblik, gde usled pada na vrh ramena, sile kompresije- direktno usmerene, dovode skapulu prema dole i medijalno, a klavikulu prema gore. Javlja se bol, a dolazi i do oštećenja hrskavice u oštećenom zglobu. Kod sile jačeg inteziteta dolazi do distenzije zgloba.

Postoje tri stepena distenzije:

  • u prvom stepenu postoji bolna distenzija mekih struktura akromioklavikularnog zgloba, sa očuvanim integritetom zgloba.
  • kod drugog stepena dolazi do prekida ligamenta akromioklavikulare, sa postojanjem lakšeg oblika denivelacije koštanih okrajaka zgloba i pojavom subluksacije.
  • u trećem stepenu postoji potpuna ruptura svih ligamenata, uz kompletno razdvajanje klavikule i akromiona -odnosno luksacije zgloba.

Lečenje ove luksacije podrazumeva takođe primenu fizikalnih procedura, kineziterapijskog programa vežbi  i suplemenata koji će ubrzati oporavak od povrede. Zavisno od stepena povrede od suplemenata primenjujem Geladrink SportAktiv odmah ili prvo Geladrink Fast uz Serazyn, a nakon toga Geladrink SportAktiv.

Autor: Dr Nevena Tairović, fizijatar

 

Saznajte novosti
Kolačiće (Cookies) koristimo kako bi sajt bio funkcionalan. Korišćenjem našeg sajta, slažete se sa "Uslovima korišćenja" i "Politikom privatnosti" .
Više informacija Prihvatam