Bol u vratu

Funkcija lokomotornog aparata čoveka

Da bi ovo razumeli prvo treba da razumemo funkciju lokomotornog aparata čoveka gde kičmeni stub, u koji ubrajamo kičmene pršljenove,  međupršljenske diskuse i fibrozne veze, čini snažan nosač težine tela i vrlo elastičnu osnovu trupa. Tako da je kičmeni stub, koji se sastoji iz vratnog, torakalnog  (grudnog),  slabinskog (lumbalnog), krsnog i trtičnog dela, istovremeno čvrst i pokretljiv,  a istovremeno "zaštitnik" nervnih elemenata smeštenih u kičmenom kanalu (kičmene moždine i korenova kičmenih živaca). Ukupan broj pršljenova iznosi 33-34 (7 vratnih, 12 grudnih, 5 slabinskih, 5 krsnih i 4-5 trtičnih).

Prva 24 pršljena su slobodni i pokretljivi jedan prema drugom. Poslednjih 9-10 pršljenova su međusobno srasli i obrazuju krsnu i trtičnu kost, koje ulaze u sastav karličnog koštanog prstena. Pokretljivost između dva susedna pršljena je minimalna, ali pokreti kičme u celini -kao zbir većeg broja malih pokreta - imaju dosta veliku amplitudu. Pokreti su veći ako su tela pršljenova uža i niža, međupršljenski diskusi viši, širina lukova manja, procesusi spinosusi horizontalni i ako u pokretu  učestvuje više pršljenova. Pokretljivost pršljena ograničava mala istegljivost  ligamenata i "sudaranje " nastavaka dva susedna pršljena. Između pršljenova  se nalaze diskusi, koje možemo da nazovemo i "elastičnim nosačima" naše težine. Njima zaštitu  daju ligamenti  koji su postavljeni sa strane. Sastoje se iz jezgra (nucleus pulposusa) i prstena (anulus fibrosusa). Diskusi su mekani, mogu se rastezati, amortizovati i ublažavati opterećenje kičme i pršljenskih tela. Međutim bez mišića (a na kičmenom stubu je pripojeno 140 mišića), ti pritisci bi i dalje bili veliki. Mišići svojom napetošću i tonusom, dodatno uz diskuse, umanjuju  opterećenje  kičme. Za kičmeni stub možemo da kažemo da je najznačajniji faktor u očuvanju  uspravnog položaja tela, gde je skelet osnova, zglobovi dozvoljavaju pokrete, a mišići ih realizuju.

Držanje tela

Principi osnovnog držanja tela su kompleksni i zasnivaju se na uslovnim i bezuslovnim refleksima. Kako su uslovni refleksi podložni spoljašnjim  uticajima, držanje tela sadrži i individualne  karakteristike. U suštini, osnovno  držanje čoveka je nasledno, ali se može modifikovati spoljašnjim  uticajima. Tako fizička aktivnost i sport, uslovi života, podneblje, ishrana, rast, starost, bolest - mogu u velikoj  meri da utiču na držanje tela.

Lokomotorni aparat  čoveka, a naročito mišiće, karakteriše  "plastična adaptacija". To je sposobnost da se mišić, relativno brzo, svojim dimenzijama prilagodi novonastalim promenama međusobnog položaja pojedinih segmenata i tela u celini.

Na primer: Ukoliko su kod određenog mišića, usled dejstva spoljašnjih sila (posebno sile teže), mišićni pripoji  duže vreme udaljeni, pri čemu se kontraktibilnost  tog  mišića  svodi na najmanju meru, dolazi do njegovog  prilagođavanja  stanju opuštenosti. Zatim, usled nedovoljnih aktivnosti dolazi do slabljenja i "propadanja" mišića, pri čemu se menjaju  njihove mehaničke osobine i arhitektura. Zbog povećanja dužine mišića, što je rezultat  povećanja ili izduženja vlakana, ili zbog smanjenja ugla njihovog pripajanja -dolazi do gubitka elastičnosti, pri čemu se smanjuje  njihova ukupna sposobnost u  razvijanju  sile i vršenju rada. S druge strane, ako se kod nekog mišića  koji je opušten i ne nalazi se u aktivnom stanju, mišićni  pripoji približe  nekom drugom silom i tako se "održavaju" duže vreme, takođe dolazi do adaptacije  novonastalim  odnosima. Obzirom da takav mišić  nije u stanju  potrebne  mobilnosti on atrofira, pri čemu se skraćuje jer su mu mišićni pripoji  približeni. Ovom "plastičnom adaptacijom " dolazi do poremećaja tonične  ravnoteže mišića agonista i antagonista, koji su trebali da održe delove tela u odnosima normalnog stava tela. Oni to više ne mogu da čine, stvarajući uslove za pojavu  "kontinuiranog stresa"  usled dugotrajnog  držanja  tela u nefiziološkom  položaju. Dolazi do "grčenja"  mišića koji zbog toga postaju  "kruti"  i otežavaju  normalnu pokretljivost. Time se stvaraju  uslovi za pojavu bola u vratu, ramenom pojasu, duž leđa, u krstima...

Pročitajte članak: "Bol u vratu (drugi deo)"

Autor: Dr Nevena Tairović, fizijatar

Saznajte novosti
Kolačiće (Cookies) koristimo kako bi sajt bio funkcionalan. Korišćenjem našeg sajta, slažete se sa "Uslovima korišćenja" i "Politikom privatnosti" .