Bol u vratu

Pročitajte članak : "Bol u vratu (prvi deo)"

To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje  kako bi uklonio bolni nadražaj. Međutim, ukoliko se bolni nadražaj ne može ukloniti, onda se javlja  hronični bol koji nema više zaštitnu funkciju  već dodatno opterećuje obolelog. Na doživljaj bola utiču i kompleksna ljudska iskustva  sa funkcionalnim, emotivnim i duhovnim komponentama. Pošto je bol subjektivnog karaktera, u osnovi svakog merenja bola je samoprocena  ispitanika (gde se rangira bol prema skali i, ili izražava brojčanim ili opisnim jedinicama). Pokušava se sa korišćenjem kliničke procene bola (pokušaj objektivizacije bola), pri čemu se uzima detaljna anamneza, vrši se fizikalni  pregled, uključujuci i neurološki  pregled.

Savremen način života od nas često zahteva da po ceo dan provedemo u sedećem položaju, ili za računarom, ili u prinudnim nefiziološkim  položajima, pri čemu smo često i pod stresom, što sve može da uzrokuje bolove u vratu.

Ako ovi bolovi počinju da se javljaju učestalo, da dugo traju, ograničavaju pokretljivost vrata ili zrače u gornje ekstremitete (ruke), treba se javiti lekaru. Osim kontinuiranog stresa usled dugotrajnog držanja tela u nefiziološkom položaju i spavanja na neudobnom jastuku ili u nepravilnom položaju, najčešći uzrok pojave bola u vratu su degenerativne  promene vratne kičme.

Spondiloza

Spondiloza je uobičajeni naziv za degenerativne promene na kičmi. A to je u stvari rentgenološki  nalaz i predstavlja stvaranje  koštanih izdanaka -osteofita, koje na Rtg snimku možemo jasno uočiti. Spondiloza se kao radiološki  nalaz može  naći na bilo kom delu  naše kičme i najgrublje rečeno ove promene su uzrokovane starenjem i mikrotraumama. Treba voditi računa o tome da sam Rtg nalaz neminovno ne znači i oboljenje -bolest.

Vratna kičma  se po svom sklopu i arhitekturi (anatomski) i po svojoj dinamici, razlikuje od ostalih delova naše kičme.Vratna kičma je najpokretljiviji  deo naše kičme i skup je 35 zglobova, koji svojim sadejstvom  omogućavaju njenu izuzetnu pokretljivost.

Degenerativni  proces  nikad  izolovano  ne  zahvata  jedan pršljen, vec više pršljenova istovremeno, zavisno od "veličine " opterećenja na kičmu. A kičma je najopterećenija  na prelazu iz pokretnog u manje pokretni segment, a to je na prelasku iz vratne u torakalnu (C5-C6,C6-C7), iz lumbalnog u sakralni segment (L4-L5,L5-S1).

Na ranu pojavu degenerativnih promena utiču: lose držanje, urođene ili stečene anomalije, deformiteti  kičmenog stuba i donjih ekstremiteta -koji remete statiku kičme, gojaznost, dugo sedenje, rad sa glavom u pognutom položaju, višesatni rad za računarom, neadekvatni noćni odmor, podizanje teškog tereta, sedenje duže vremena u jednom položaju. Svi ovi faktori  negativno utiču na normalan pokret i mišićnu snagu, otežavaju  normalnu  ishranu  diskusa (koji su veoma osetljivi na nedostatak hranljivih materija i kiseonika) putem difuzije, diskusi  "dehidriraju", brzo stare, utiču  na dalju  destabilizaciju kičmenog stuba, ovde konkretno vratne kičme, što dovodi do daljih  mikrotrauma. Organizam reaguje "stvaranjem" osteofita (reaktivnim  hipertroficnim procesom), želeći  da “ pomogne" u rasterećenju kičme i "većoj stabilnosti"  povećavajući  površinu  oslonca  taloženjem osteofita. To nas uvodi u "začaran krug" odbrambenog mehanizma, što dodatno ubrzava dalje degenerativne promene na vratnim pršljenovima (pršljenskim telima i to najčešće na zadnjim i bočnim stranama pršljenova, dok su prednji osteofiti najčešće posledica  degenerativnih promena na longitudinalnom - uzdužnom ligamentu). Ubrzavaju se i degenerativni procesi na intervertebralnim diskusima i unkovertebralnim  zglobićima, dešavaju  se promene na ligamentarnom aparatu, što sve više destabiliše vratni segment kičme. Obzirom da su u vratu normalno mogući pokret i fleksije i ekstenzije i laterofleksije i rotacije, uz uznapredovale degenerativne procese i destabilizaciju vratne kicme, svaki od ovih pokreta može biti kompromitovan i dodatno dovoditi do daljih oštećenja i destabilizacije, što sve zajedno dovodi do pojave ispoljavanja različitih simptoma u okviru  različitih  sindroma, koje opisujemo kod degenerativnih  promena na vratnoj kičmi a to su:

Cervikalni (Sy cervicale), Cervikocefalični (Sy cervicocephalea) i Cervikobrahijalni (Sy cervicobrachiale) sindrom.

Ovi sindromi podrazumevaju pojavu svih simptoma vezanih za vratni deo kičme i rameni pojas.

Tegobe se ispoljavaju u nivou vrata i glave, ramenom pojasu, međulopatičnom predelu a karakteriše ih:

  • bol u vratu, koji može biti tup ili oštar, glavobolja, nesvestica, bol u ramenima i duž ruku, zujanje u ušima, zamagljen vid, osećaj trnjenja koji se širi duž jedne ili obe ruke, smanjena pokretljivost glave i vrata, povišen mišićni tonus paravertebralne  muskulature u vratnoj regiji, slabosti  mišića ruku (snižena gruba motorna snaga). Pojava neurološkog deficita može biti u vidu: radikulopatije (oštećenja  korena živaca za ruke, zbog pritiska na njih), ili u vidu mijelopatije (usled oštećenja vratnog dela kičmene moždine - mada su mijelopatije  češće na donjim ekstremitetima).

Vratna  radikulopatija najčešće se manifestuje  bolom koji se širi u rame i ruku, utrnulošću i mravinjanjem  najčešće u prstima šaka, slabošću jedne ili više grupa mišića -na jednoj ili obe ruke, što je praćeno atrofijama  mišića.

Pročitajte članak : "Bol u vratu (treći deo)"

Autor: Dr Nevena Tairović, fizijatar

Saznajte novosti
Kolačiće (Cookies) koristimo kako bi sajt bio funkcionalan. Korišćenjem našeg sajta, slažete se sa "Uslovima korišćenja" i "Politikom privatnosti" .