Add new comment | Bolesti Zglobova
GeladrinkKliknite za besplatan poziv

  • Bosanski
  • Hrvatski
  • Serbian

GELADRINK PROIZVODE MOŽETE PORUČITI:

1) Putem Telefona:
+381 11 3610256
+381 11 2687066
+381 65 2706706
+381 65 3844469

2) Elektronski preko ovog sajta
3) U apotekama

 

Add new comment

Povrede skočnog zgloba

Povrede skočnog zgloba sa 15%  zastupljenosti, predstavljaju najčešće povrede u sportu. Pri tom  85% povreda predstavlja uganuće sa lezijom spoljašnjih ligamenata koji nastaju pri mehanizmu izvrtanja ( inverzije ) stopala.

Povreda unutrašnje ( medijalne ) strane skočnog zgloba je mnogo ređa i zastupljena je sa oko 3% . Subjektivne tegobe koje se javljaju pri tom su bol sa spoljašnje strane zgloba, otok najčešće praćen hematomom i otežan oslonac na povređenoj nozi.

Šta čini skočni zglob i zbog čega je on toliko bitan?

Stopalo je jedno od složenijih delova lokomotornog aparata. Prednji deo stopala sastoji se od 5 metatarzalnih kostiju, a na vrhovima se nalaze falange ( kosti koje formiraju nožne prste ). 

Glavna uloga im je da obezbede telu ravnotežu pri hodanju i trčanju.

Gornji deo stopala je skočni zglob ( articulatio talocruralis - ATC ). To je pregibni zglob. Predstavlja spoj donjih ( distalni ) krajeva dve kosti potkolenice ( tibia et fibula ) i tela skočne kosti ( talus ).

Veći broj ligamenata povezuje ove kosti istovremeno ojačavajući fibrozni deo zglobne kapsule.

Unutrašnju vezu ATC čini lig. deltoideum koji je sačinjen od 4 dela tj. kraka ( pars tibionavicularis, pars tibiocalcanearis, pars tibiotalaris anterior, pars tibiotalaris posterior ), dok spoljašnju vezu ATC čine tri ligamenta : lig. calcaneofibulare, lig. talofibulare anterius i lig. talofibulare posterius.

U skočnom zglobu je moguće da se stopalo savije nagore (flexio) i nadole ( extensio ) i s jedne na drugu stranu.

Složena građa i višestruka funkcija zgloba su otežavajući momenti pri nastanku povrede. Povreda može biti pre svega povreda ligamenata. Mehanizam nastanka povrede vam nećemo opisivati.

Usled prenapregnutosti najčešće dolazi do istegnuća odnosno nategnuća ( distensio ) ligamenta.

Sile naprezanja ne prelaze granicu elastičnosti ligamenta a dolazi samo do pucanja kapilarnih krvnih sudova, prolazne slabosti u funciji ligamenta i poremećaja u inervaciji. Rezultat ovakvog tipa povrede ligamenta je bol sa lokalnom povišenom temperaturom, otokom i poremećajem funkcije zgloba. Jednostavno dolazi do jake upale u mekim tkivima zgloba.

Kad sila opterećenja prelazi granicu elastičnosti ligamenta, njegove niti počinju da pucaju. Tad govorimo o laceraciji ili parcijalnoj rupturi a bol i otok su mnogo jači i uglavnom su praćeni hematomima. Ako ligament puca po čitavoj širini govorimo o rupturi ligamenta. Ruptura je najčešće praćena i oštećenjima zglobne kapsule, pokrovnih hrskavica a nije retkosti da dolazi i do frakture neke od kostiju stopala.

U stanju kad stopalo gubi svoju statiku ( uvrtanje, izvrtanje, pomeranje napred ili nazad sa ili bez rupture ligamenata ) govorimo o uganuću skočnog zgloba. Ovo je najčešći oblik povređivanja skočnog zgloba bez obzira da li se radilo o sportskim povredama ili o povredama uopšte. U ove povrede su uključeni i prelomi maleolusa.

Dijagnoza

Pravilno lečenje podrazumeva precizno postavljenu dijagnozu. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, RTG snimka skočnog zgloba, ultrazvučnog snimka mekih tkiva stopala i po potrebi artrografije, artroskopije i MR-a stopala. Bez tačne dijagnoze pristup lečenju ne može da bude adekvatan. Najčešće greške se prave u sportskim klubovima gde maseri ili terapeuti na osnovu svog iskustva postave dijagnozu.

Lekari ( ortopedi, fizijatri, specijalisti sportske medicine i dr. ) se pri tom zaobilaze i najčešće se i ne urade diferencijalno dijagnostičke metode i ne potvrdi tačna dijagnoza. Nakon toga je lečenje produženo, česti su recidivi ( povrede se lako obnavljaju ) a i sekvele ( posledice ) po sportiste su mnogo ozbiljnije.

Da bi shvatili ozbiljnost ove primedbe navešću sledeće. Veličina otoka i hematoma je najčešće u odnosu sa stepenom težine povrede. Palpacijom ( opipavanjem ) bolnih mesta dobija se precizan orijentir koji je ligament oštećen. Dodatnim pregledom se isključi mogućnost preloma pete metatarzalne kosti, proksimalne fibule kao i oba maleolusa.

Nedovoljno stručni i iskusni terapeuti ali i lekari, previde da je 4 od 5 uganuća povezano i udruženo sa lezijom ( oštećenjem ) nervnih struktura potkolenice ( na. pr. nervus peroneus communis ili n. tibialis posterior ).

Istovremeno, pri pregledu se ispituje i gleda samo povređena noga a zdrava ne. Pri tom ispitivač dolazi do mnogih pogrešnih zaključaka. Kako ovo nije udžbenik ili zamena za njega zaustaviću se na ovom nivou objašnjenja.

Kako lečiti povrede skočnog zgloba?

Lečenje zavisi od stepena oštećenja zgloba. Osnovni princip je da se spreče krvarenja i smanje otoci. Smanjenjem krvarenja smanjuju se sekundarni upalni procesi, a smanjenjem otoka obezbeđuje se normalizacija protoka i ubrzava se oporavak.

Imobilizacija zgloba sprečava dalje oštećenje povređenih mekotkivnih struktura zgloba pre svega ligamenata. Blokade u cilju bržeg oporavka su prečica ka brzom završetku sportske karijere.

Principijelno lečenje ima tri faze :

Prva faza – lečenje akutnog stanja primenom RICE metode ( Rest / mirovanje, Ice / led, Compression / kompresija, Elevation / elevacija ) u prvih 48 do 72 h.

Druga faza – u zavisnosti od stepena povrede kombinuje se imobilizacija, bandažiranje, fizikalna terapija i jačanje stabilizatora skočnog zgloba. Vežbe moraju biti limitirane granicom bola i ne ide se preko toga. Cilj vežbi je vraćanje funkcionalne osposobljenosti zgloba.

Treća faza – započinje u momentu nestanka otoka i bola. Intenziviraju se vežbe ( kineziterapija ) i isključuje na minimum lokalna primena analgoantireumatika. Oprezno se vraća sportista na teren uz preporuku da se skočni zglob jedno vreme bandažira ili primenjuje kinezitejping.

Preporuka sportistima je da ne žure na borilišta prerano. Obnavljanje povrede ( recidivi ) su tad vrlo česti. Kod povreda I stepena moguće je pravilnim lečenjem postići oporavak od 0 do 5 dana. Povrede II stepena zahtevaju lečenje od 7 do 14 dana. Za povrede III stepena vreme povratka na teren i izlečenje se očekuje od 21 do 35 dana.

Procena spremnosti sportiste za povratak na teren se određuje na sledeći način:  

  1. ne postoje bolovi ni u mirovanju ni pri pokretu,
  2. postignut je pun obim pokreta u zglobu,
  3. u poređenju sa zdravom nogom povređena je povratila 90% snage mišića,
  4. otklonjen strah kod sportiste od obnavljanja povrede.

Po povratku na teren preventivno se preporučuje upotreba dinamičkih ortoza ili bandažiranja i do mesec dana. Održavanje elastičnosti i snage mišića uz pravilno zagrejavanje je od presudne važnosti za rekovalescenta. Preporučuju se i suplementi na bazi kolagena u cilju potpunijeg i boljeg oporavka. Na tržištu su se suplementi Geladrink-a  pokazali kao najkorisniji i najkompletniji.

Ovaj tekst nije zamena za stručnu medicinsku pomoć. To je samo pomoćno sredstvo ka što bržem i potpunijem rešavanju vaših problema.

Autor:  dr. Siniša Berić  ,
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije